O knjizi
Nobelova nagrada za književnost 2010. godine.
– Za početak, otpevajte sto puta „ja sam ker“, u ritmu meksičkog korida.
Nije mogao. Bio je zabezeknut, iskolačio je oči. Peklo ga je u grlu. Noga je lagano pritisnula njegov stomak.
– Neće – reče glas. – Ker neće da peva.
I tada su se na svim licima otvorila usta i pljunula na njega, ne jednom, nego hiljadu puta, sve dok nije bio prinuđen da zažmuri. Kad je baražna vatra prestala, isti nepoznati glas koji mu je svrdlao u glavi poput bušilice, ponovi:
– Otpevajte sto puta „ja sam ker“, u ritmu meksičkog korida.
Ovog puta je poslušao.
– Dosta – začu se opet glas. – Sad u ritmu bolera.
Posle je bilo na muziku mamba i kreolskog valcera. Onda su mu naredili:
– Ustanite.
Ustao je i prešao rukom preko lica. Obrisao ju je o zadnjicu. Glas upita:
– Da li vam je neko rekao da obrišete facu?
Najžešća knjiga Marija Vargasa Ljose.
Radnja romana Grad i psi, kojim je Vargas Ljosa zadobio međunarodno priznanje, odvija se u vojnoj gimnaziji s internatom gde su pitomci podvrgnuti strogoj vojničkoj disciplini, i gde vladaju nepisana pravila i zakon jačega. Mladi ljudi primorani su da nauče da se uklope u takvu sredinu i žive otuđujućim načinom života, koji im ne dozvoljava da se razvijaju kao ličnosti, i gde su neprekidno potčinjeni i poniženi.
Zajedno s brutalnošću svojstvenoj vojničkom životu, na stranicama ovog izvanrednog romana sve kipti od silovitosti i strasti mladosti koja zatim prerastaa u bes, u gnev i zaslepljenost potpuno uništavajući osećajnost ovih mladih ljudi. Ovaj roman nije samo žučna kritika uperena protiv surovog ponašanja u grupi pitomaca Vojne gimnazije Leonsio Prado nego i direktan napad na pogrešne predstave o muškosti, o tome čemu ona služi, kao i o posledicama loše shvaćenog vojničkog obrazovanja.
